|
Struktura (građa) zuba
Svaki ljudski zub je izgrađen od tri kalcifikovana
tkiva: gleđi, dentina i cementa i specijalizovanog
vezivnog tkiva - zubne pulpe.
 Gleđ
Zubna gleđ (lat: substantia adamantina s. enamelum) je
čvrsto mineralno tkivo, koje prekriva dentin u predelu
anatomske krune zuba. Sadrži 4-6% organskih i 94-96%
neorganskih materija, a najbolje je razvijena na griznoj
površini. To je najtvrđi deo zuba (i najtvrđe tkivo u
organizmu uopšte), ali je veoma krta. Sastoji se od
šestougaonih gleđnih prizmi promera 3-6μm,
tj. velikih i veoma zbijenih kristala
kalcijumhidroksiapatita za koji su vezani joni
karbonata, Mg, Na, K itd. Ovi kristali su ugrađeni u
finu mrežu veoma čvrstih i gotovo potpuno
nerastvorljivih proteinskih vlakana, a spoljašnja
površina gleđi je prekrivena gleđnom košuljicom (lat:
cuticula dentis). Zahvaljujući svom sastavu, gleđ je
veoma otporna na dejstvo enzima, kiselina i ostalih
korozivnih materija i predstavlja prvu i glavnu liniju
odbrane zuba od karijesa.
Histološki preparat:
A) zub
B) desni (gingiva)
C) alveolarna kost
D) periodoncijum
Gleđ je translucentna (delimično providna), tako da boja
zuba (koja varira od žućkaste do svetlo sive i
beličasto-plave) zavisi od boje dentina i providnosti
gleđi. Što je gleđ manje providna to su zubi belji, a na
translucenciju utiču debljina, gustina, stepen
kalcifikacije i homogenost gleđi.
Dentin
Dentin (lat: substantia eburnea) ili zubna kost je
čvrsto tkivo koje izgrađuje najveći deo zuba.
Ne vidi se
pri inspekciji zuba in situ u ustima, jer je pokriven sa
gleđi (u predelu krune) i cementom (u predelu korena).
Ima približan oblik zuba, a u centralnom delu formira
zubnu šupljinu.
Po sastavu je sličan kostima i sadrži 28% organskih i
72% neorganskih materija. Sastoji se uglavnom od
kristala hidroksiapatita, koji su ugrađeni u čvrstu
mrežu kolagenih vlakana, a soli kalcijuma ga čine veoma
otpornim na pritisak. Kroz dentin prolaze mnogobrojni
Haversovi kanalići promera 2-5μm,
kroz koje se protežu Tomasova vlakna (ogranci krvnih
sudova i nerava) i fibra vlakna (periferni produžeci
ćelija odontoblasta koje grade dentin).
Dentin se stvara kontinuirano tokom celog života
(sekundarni i tercijarni dentin), a boja mu varira od
žućkaste do belosive.
A)
gleđ, B) dentin
Cement
Cement (lat: substantia ossea s. crusta petrosa) je
mineralizovano vezivno tkivo, koje prekriva dentin u
predelu anatomskog korena zuba. Po građi je sličan
kostima i sadrži 32% organskih i 68% neorganskih
materija. Najdeblji je u predelu vrha (1-2mm) i račvanja
korenova. Prožet je sistemom kanalića i lakuna, kroz
koji prolaze tanke fibrile (koje odgovaraju Šarpejevim
vlaknima kostiju), a koje fiksiraju zub za okolnu
alveolu. Cement se, slično dentinu, stvara tokom celog
života a ima i veliki reparatorni potencijal.
Pulpa
Zubna pulpa (lat: pulpa dentis) ispunjava unutrašnjost
zuba, a sastoji se od rastresitog vezivnog tkiva.
Osnovni strukturni elementi pulpe su vezivno-tkivne
ćelije, vlakna i osnovna supstanca. U osnovnoj supstanci
(koja potiče iz krvne plazme) nalaze se kolagena i
elastična vlakna, krvni i limfni sudovi, nervna vlakna i
relativno mali broj ćelija (odontoblasta, fibroblasta,
fibrocita, mezenhimalnih ćelija, histiocita, limfocita,
mastocita i sl).
Kod starijih osoba se pulpa postepeno smanjuje zbog
slabije prokrvljenosti, ali se smanjuje i zubna šupljina
zbog stvaranja novih slojeva dentina. Pulpa ima više
uloga (funkcija):
formativnu u produkciji kolagenih vlakana i stavaranju
dentina,
nutritivnu jer reguliše metabolizam osnovnih elemenata
svih delova zuba,
neurosenzornu jer sadrži osećajna nervna vlakna, i
odbrambenu ulogu koja se ogleda u stvaranju sekundarnog
i tercijarnog dentina.
Grana stomatologije koja se bavi terapijom obolele pulpe
naziva se endodoncija.
Zubna šupljina
Pulpna komora (lat: cavum dentis) je analogna
spoljašnjoj konturi zuba i u njen sastav ulaze sledeći
delovi: komora pulpe (koja se nalazi u predelu anatomske
krune zuba), rogovi pulpe (okluzalni produžeci komore),
pulpni kanal (lokalizovan u predelu korena), apikalni
otvor (šupljina u predelu vrha korena kroz koji prolaze
nervni i nutritivni elementi), lateralni ili akcesorni
kanali, pomoćni ili suplementarni kanali i anastamoze
(koje povezuju pulpne kanale).
Preuzeto sa
Wikipedia.org |
