o namauslugeordinacijao zubimakontakt
 
 
 
   

 

 

 

Struktura (građa) zuba

 

Svaki ljudski zub je izgrađen od tri kalcifikovana tkiva: gleđi, dentina i cementa i specijalizovanog vezivnog tkiva - zubne pulpe.

 

Gleđ

 

Zubna gleđ (lat: substantia adamantina s. enamelum) je čvrsto mineralno tkivo, koje prekriva dentin u predelu anatomske krune zuba. Sadrži 4-6% organskih i 94-96% neorganskih materija, a najbolje je razvijena na griznoj površini. To je najtvrđi deo zuba (i najtvrđe tkivo u organizmu uopšte), ali je veoma krta. Sastoji se od šestougaonih gleđnih prizmi promera 3-6μm, tj. velikih i veoma zbijenih kristala kalcijumhidroksiapatita za koji su vezani joni karbonata, Mg, Na, K itd. Ovi kristali su ugrađeni u finu mrežu veoma čvrstih i gotovo potpuno nerastvorljivih proteinskih vlakana, a spoljašnja površina gleđi je prekrivena gleđnom košuljicom (lat: cuticula dentis). Zahvaljujući svom sastavu, gleđ je veoma otporna na dejstvo enzima, kiselina i ostalih korozivnih materija i predstavlja prvu i glavnu liniju odbrane zuba od karijesa.

 

Histološki preparat:
A) zub
B) desni (gingiva)
C) alveolarna kost
D) periodoncijum

 

Gleđ je translucentna (delimično providna), tako da boja zuba (koja varira od žućkaste do svetlo sive i beličasto-plave) zavisi od boje dentina i providnosti gleđi. Što je gleđ manje providna to su zubi belji, a na translucenciju utiču debljina, gustina, stepen kalcifikacije i homogenost gleđi.

 

Dentin

 

Dentin (lat: substantia eburnea) ili zubna kost je čvrsto tkivo koje izgrađuje najveći deo zuba. Ne vidi se pri inspekciji zuba in situ u ustima, jer je pokriven sa gleđi (u predelu krune) i cementom (u predelu korena). Ima približan oblik zuba, a u centralnom delu formira zubnu šupljinu.

Po sastavu je sličan kostima i sadrži 28% organskih i 72% neorganskih materija. Sastoji se uglavnom od kristala hidroksiapatita, koji su ugrađeni u čvrstu mrežu kolagenih vlakana, a soli kalcijuma ga čine veoma otpornim na pritisak. Kroz dentin prolaze mnogobrojni Haversovi kanalići promera 2-5μm, kroz koje se protežu Tomasova vlakna (ogranci krvnih sudova i nerava) i fibra vlakna (periferni produžeci ćelija odontoblasta koje grade dentin). Dentin se stvara kontinuirano tokom celog života (sekundarni i tercijarni dentin), a boja mu varira od žućkaste do belosive.

 A) gleđ,  B) dentin

Cement

 

Cement (lat: substantia ossea s. crusta petrosa) je mineralizovano vezivno tkivo, koje prekriva dentin u predelu anatomskog korena zuba. Po građi je sličan kostima i sadrži 32% organskih i 68% neorganskih materija. Najdeblji je u predelu vrha (1-2mm) i račvanja korenova. Prožet je sistemom kanalića i lakuna, kroz koji prolaze tanke fibrile (koje odgovaraju Šarpejevim vlaknima kostiju), a koje fiksiraju zub za okolnu alveolu. Cement se, slično dentinu, stvara tokom celog života a ima i veliki reparatorni potencijal.

 

Pulpa

 

Zubna pulpa (lat: pulpa dentis) ispunjava unutrašnjost zuba, a sastoji se od rastresitog vezivnog tkiva. Osnovni strukturni elementi pulpe su vezivno-tkivne ćelije, vlakna i osnovna supstanca. U osnovnoj supstanci (koja potiče iz krvne plazme) nalaze se kolagena i elastična vlakna, krvni i limfni sudovi, nervna vlakna i relativno mali broj ćelija (odontoblasta, fibroblasta, fibrocita, mezenhimalnih ćelija, histiocita, limfocita, mastocita i sl).

 

Kod starijih osoba se pulpa postepeno smanjuje zbog slabije prokrvljenosti, ali se smanjuje i zubna šupljina zbog stvaranja novih slojeva dentina. Pulpa ima više uloga (funkcija):

 

   formativnu u produkciji kolagenih vlakana i stavaranju dentina,

   nutritivnu jer reguliše metabolizam osnovnih elemenata svih delova zuba,

   neurosenzornu jer sadrži osećajna nervna vlakna, i

   odbrambenu ulogu koja se ogleda u stvaranju sekundarnog i tercijarnog dentina.

 

Grana stomatologije koja se bavi terapijom obolele pulpe naziva se endodoncija.

 

Zubna šupljina

 

Pulpna komora (lat: cavum dentis) je analogna spoljašnjoj konturi zuba i u njen sastav ulaze sledeći delovi: komora pulpe (koja se nalazi u predelu anatomske krune zuba), rogovi pulpe (okluzalni produžeci komore), pulpni kanal (lokalizovan u predelu korena), apikalni otvor (šupljina u predelu vrha korena kroz koji prolaze nervni i nutritivni elementi), lateralni ili akcesorni kanali, pomoćni ili suplementarni kanali i anastamoze (koje povezuju pulpne kanale).

 

 

Preuzeto sa Wikipedia.org

 

 

  vrh stranice

 

Stomatološka ordinacija "Radix", Užička 42, 37000 Kruševac, Srbija

 

telefoni: 037/ 490 343, 064/ 11 22 463

e-mail: info@radixdent.com

 

 

Copyright © 2009, Stomatološka ordinacija Radix. Sva prava zadržana.

Web dizajn: online-produkcija.com