|
Klasifikacija
Zubi se mogu podeliti po:
periodu nicanja,
morfološkom obliku i
lokalizaciji u dentalnom luku.
Čovek
ima dva perioda nicanja zuba (difiodoncija), pa
razlikujemo primarnu (mlečnu) i stalnu denticiju. Mlečna
denticija se sastoji od 20 zuba (lat: dentes decidui),
čije nicanje počinje u šestom mesecu života. Veoma
retko, beba odmah po rođenju ima iznikle zube, koji se
označavaju kao prenatalni. Stalna denticija se obično
sastoji od 32 zuba (lat: dentes permanentes s. adulti),
a počinju da niču od šeste godine života. Postoji i
period tzv. mešovite denticije (kada su prisutni i
stalni i mlečni zubi u ustima) i traje od 6 do 12 godine
života.
 Prema morfološkim karakteristikama zubi se dele na
klase:
sekutiće (lat: dentes incisivi),
očnjake (lat: dentes canini),
pretkutnjake ili premolari (lat: dentes praemolares) i
kutnjake ili molari (lat: dentes molares).
U primarnoj denticiji ne postoje pretkutnjaci, a zbog
različitih oblika zuba možemo reći da je humani zubik
heterodont (što naglašava njihovu različitu ulogu u
procesu ingestije).
Zubi obrazuju tzv. dentalne lukove.
Gornji dentalni luk (lat: arcus dentalis superior) ima
oblik poluelipse, a donji (lat: arcus dentalis inferior)
oblik parabole.
Zajedno oni čine zubik (lat: dentura).
Prema mestu u zubnom luku zubi se dele na:
gornje i donje zube (lat: dentes superiores et
inferiores);
desne i leve zube (lat: dentes lateri dextri et sinistri);
prednje i bočne zube (lat: dentes anteriores s.
intercanini, s. frontales et dentes posteriores s.
postcanini, s. transcanini).
Prednji zubi su:
sekutići, koji seku hranu, i
očnjaci, koji kidaju hranu,
Bočni zubi su:
pretkutnjaci (premolari) ili mali kutnjaci, koji gnječe
i melju hranu i
kutnjaci (molari), koji imaju istu funkciju kao i
pretkutnjaci.
Preuzeto sa
Wikipedia.org |
